**Које су 4 врсте канала?
Трункинг је метод који се користи у телекомуникацијама како би се омогућило дељење групе комуникационих канала уместо да сваки канал буде посвећен једној комуникацијској вези. Ова техника мултиплексирања омогућава ефикасну и ефективну употребу мрежних ресурса за преношење великих количина гласа и саобраћаја података између различитих локација. Постоје различите врсте канала које зависе од технологије, архитектуре и протокола који се користе за успостављање веза.
Овај чланак говори о четири главна типа канала који се обично користе у телекомуникационим мрежама, а то су канали са комутацијом кола, канали са комутацијом пакета, ИП канали и виртуелни канали.
** Канал са комутацијом кола
Канал са комутацијом кола је најстарији и најосновнији облик канала који се користи од раних дана телефоније. У овом типу канала, одвојено коло се успоставља између две крајње тачке за све време трајања позива. Коло остаје посвећено позиву и не може се користити за било коју другу комуникацију док се разговор не заврши.
Канал са комутацијом кола се обично користи у традиционалним телефонским мрежама које се ослањају на инфраструктуру јавне комутиране телефонске мреже (ПСТН) за пренос говорних позива. ПСТН је мрежа са комутацијом кола која користи бакарне жице за успостављање везе између два корисника. Позивалац бира телефонски број, а мрежа поставља наменско коло између две крајње тачке за време трајања позива.
Канал са комутацијом кола карактерише његова поузданост, једноставност и квалитет гласа. Међутим, није скалабилан, јер захтева наменско коло за сваки позив, што ограничава број истовремених позива који се могу упутити на мрежи.
**Транкинг са комутацијом пакета
Транкинг са комутацијом пакета је модернији облик транковања који користи мрежу са комутацијом пакета за успостављање веза између крајњих тачака. Пребацивање пакета је техника која разлаже податке у мале пакете и шаље их преко мреже до одредишта. Сваки пакет може проћи различиту путању док пролази кроз мрежу и они се преуређују на одредишту да би се реконструисала оригинална порука.
Транкинг са комутацијом пакета се првенствено користи за саобраћај података, као што су е-пошта, прегледање веба и пренос датотека. Обично се користи у локалним мрежама (ЛАН) и мрежама широког подручја (ВАН) које користе интернет протокол (ИП) као основни протокол.
Канал са комутацијом пакета има неколико предности у односу на канале са комутацијом кола. Прво, ефикаснији је јер омогућава да више пакета деле исте мрежне ресурсе, што побољшава коришћење мреже. Друго, флексибилнији је јер омогућава стварање виртуелних веза које се успостављају на захтев, а не наменских кола. Треће, скалабилнији је јер омогућава више корисника да деле исте мрежне ресурсе, што повећава број истовремених веза које се могу успоставити на мрежи.
**ИП канали
ИП транкинг је облик канализације са комутацијом пакета који користи интернет протокол (ИП) за успостављање веза између крајњих тачака. ИП транкинг се обично користи у мрежама гласа преко ИП (ВоИП) које омогућавају пренос говорних позива преко интернета користећи ИП пакете.
У ИП транкингу, гласовни сигнали се дигитализују и компресују у пакете података који се преносе преко ИП мреже до одредишта. Пакети се поново склапају на одредишту да би се креирао гласовни позив.
ИП канали имају неколико предности у односу на канале са комутацијом кола. Прво, исплативији је јер омогућава коришћење постојеће ИП мрежне инфраструктуре за гласовне позиве, уместо наменских кола. Друго, флексибилнији је јер омогућава корисницима да упућују гласовне позиве са било ког места користећи компатибилни уређај и интернет везу. Треће, скалабилнији је јер омогућава коришћење виртуелних веза које се могу успоставити на захтев, а не наменских кола.
**Виртуелни канали
Виртуелни транкинг је облик канала који користи софтверски дефинисано умрежавање (СДН) за успостављање веза између крајњих тачака. Виртуелни канали омогућавају креирање виртуелних веза које се успостављају на захтев, а не наменских кола. Виртуелни канали се обично користе у мрежама рачунарства у облаку које захтевају динамичке мрежне конфигурације да би се задовољиле променљиве захтеве корисника.
У виртуелном транкингу, мрежни ресурси се обједињују како би се створила виртуелизована мрежа која се контролише софтвером. Софтвер дефинише топологију мреже, протокол рутирања и политике управљања саобраћајем. Виртуелизована мрежа се може динамички конфигурисати и реконфигурисати како би задовољила захтеве корисника.
Виртуелни канали имају неколико предности у односу на традиционалне канале. Прво, флексибилнији је јер омогућава стварање виртуелних веза које се могу успоставити на захтев, а не наменских кола. Друго, исплативије је јер омогућава коришћење заједничких мрежних ресурса који се могу динамички алоцирати да би се задовољили променљиви захтеви. Треће, скалабилнији је јер омогућава стварање виртуелних мрежа које могу да обухватају више физичких локација, уместо да буду ограничене на једну локацију.
**Закључак
Трункинг је основна технологија која омогућава ефикасно и ефективно коришћење мрежних ресурса за преношење великих количина говорног и податковног саобраћаја између различитих локација. Постоје различите врсте канала које зависе од технологије, архитектуре и протокола који се користе за успостављање веза. Транкинг са комутацијом кола, преносни канал са комутацијом пакета, ИП транкинг и виртуелни транкинг су главни типови канала који се данас обично користе у телекомуникационим мрежама. Сваки тип има своје предности и недостатке, а избор типа канала зависи од захтева корисника, архитектуре мреже и расположиве инфраструктуре.
